Žive preko 100 godina. Zdravi su. I znaju nešto što mi ne znamo.

Zamislite da svakog jutra ustajete bez bolova, bez lekova i sa svrhom. Da ste u 90-im mentalno bistri, fizički aktivni i okruženi porodicom i prijateljima. Nauka je otkrila mesta gde je to stvarnost – to su Plave zone.

Šta su zapravo Plave zone?

Plave zone (Blue Zones) su retke oblasti u svetu gde ljudi žive duže od proseka i to bez bolesti koje smatramo “normalnim” za starost – poput hipertenzije, dijabetesa, demencije i raka.

Plave zone je otkrio i popularizovao Dan Buettner, američki istraživač, novinar i autor u saradnji sa National Geographic-om i timom naučnika koji su uključivali demografe, epidemiologe i dugovečnost-istraživače, poput dr. Giannija Pes-a i dr. Michel Poulaina.

Prva Plava zona identifikovana je na Sardiniji, u oblasti Barbagia, gde su Pes i Poulain 2000. godine otkrili klaster izuzetno dugovečnih ljudi. Oni su plavim markerima na karti označavali sela sa velikim brojem stogodišnjaka – odatle potiče i naziv “Plave zone” (Blue Zones).

Kasnije je Dan Buettner, zajedno sa timom iz National Geographic-a i uz podršku NIH i drugih naučnih institucija, proširio istraživanje i identifikovao još četiri regije: Okinawu (Japan), Ikariu (Grčka), Nicoyu (Kostarika) i Loma Lindu (Kalifornija, SAD).

Njihova metodologija uključivala je verifikaciju starosti putem matičnih knjiga, analizu ishrane, fizičke aktivnosti, društvenih navika i zdravstvenih pokazatelja, što čini Plave zone jednim od najvažnijih terenskih istraživanja o dugovečnosti u modernoj nauci.

Gde su Plave zone?

1. Okinawa, Japan

2. Ikaria, Grčka

3. Sardinija, Italija

4. Nicoya, Kostarika

5. Loma Linda, Kalifornija (adventistička zajednica)

Longevity Lab (izvor:Pinterest)

Plave zone (Izvor:Pinterest)

Šta je zajedničko ljudima koji žive preko 100?

Bez obzira na geografiju, ove zajednice dele iste naučno potvrđene faktore dugovečnosti:

1. Biljna, neprocesuirana ishrana

Mahunarke, povrće, integralne žitarice, malo mesa, bez ultraprerađene hrane.

2. Prirodna svakodnevna aktivnost

Bez teretane – hodaju, baštovanišu, penju se uzbrdo. Kretanje je način života.

3. Jaka socijalna povezanost

Porodica, prijatelji, svakodnevna interakcija i osećaj pripadnosti.

4. Svrha i smisao (“ikigai”, “plan de vida”)

Svi imaju razlog zašto ustaju ujutru. To štiti mozak i srce.

5. Umerenost u ishrani

Okinavljani jedu do 80% sitosti (“Hara Hachi Bu”), što štiti od insulinske rezistencije.

izvor:Pinterest

Šta kaže nauka?

Ljudi iz Plavih zona imaju niže stope hroničnih bolesti, viši nivo kvaliteta života i veću funkcionalnu nezavisnost u starosti

(Willcox BJ et al., Exp Gerontol, 2007)

Istraživanja sugerišu da način života, a ne genetika, čini do 90% razlike u dužini i kvalitetu života

(Fraser et al., Arch Intern Med, 2001)

Faktori poput ishrane, kretanja, sna i zajedništva direktno utiču na epigenetske mehanizme povezane s dugovečnošću

(Rando & Chang, Cell, 2012)

Kako da živiš kao da si iz Plave zone?

• Jedi više biljaka i manje mesa

• Pij čaj umesto gaziranih pića

• Kreći se spontano – šetaj, koristi stepenice, budi aktivan u kući

• Neguj odnose – makar 15 minuta dnevno razgovora sa nekim bliskim

• Definiši svoj “ikigai” – zašto ustaješ ujutru?

  
  

Zaključak

Plave zone nisu misterija – one su mapa puta.

Dugovečnost nije rezultat skupih suplemenata ni genetske lutrije, već doslednog, jednostavnog načina života. Ako želiš da živiš dugo – i dobro – živi kao da si iz Plave zone.

Možda ne možemo svi da se preselimo u Okinawu – ali možemo da donesemo Plave zone u svakodnevicu.

Istražite više o ovoj temi: https://www.bluezones.com/