Mikrobiota i dugovečnost: Tajna vitalnog creva za dug život

Savremena istraživanja potvrđuju ono što su drevne tradicije nagoveštavale: dug i zdrav život počinje u crevima. U centru te priče nalazi se crevna mikrobiota – kompleksna zajednica mikroorganizama koja duboko utiče na starenje, imunološki sistem, metabolizam, pa čak i funkcije mozga.

Mikrobiota i longevity (Izvor: Pinterest)

Kako mikrobiota utiče na proces starenja?

Sa starenjem dolazi do promena u sastavu i funkciji crevne mikrobiote, što može doprineti:

                •             Hroničnoj niskogradusnoj upali (inflammaging)

                •             Povećanoj intestinalnoj propustljivosti (“leaky gut”)

                •             Padu imuniteta (immunosenescence)

                •             Poremećaju metabolizma glukoze i lipida

                •             Smanjenoj sintezi neurotransmitera (npr. serotonina)

Zajedno, ovi faktori značajno povećavaju rizik od hroničnih bolesti vezanih za starost – poput kardiovaskularnih bolesti, neurodegenerativnih oboljenja, karcinoma i metaboličkog sindroma.

Šta kažu studije?

Studija iz časopisa Gut (2021) analizirala je mikrobiotu preko 9.000 ljudi između 18 i 101 godine i pokazala da dugovečni pojedinci imaju mikrobiotu bogatu raznolikošću i korisnim bakterijama poput Faecalibacterium, Akkermansia muciniphila i Bifidobacterium.

 Kod ljudi koji su zdravi u poznim godinama, mikrobiota ostaje metabolički aktivna, proizvodi kratkolančane masne kiseline (butirat, propionat), podržava imunitet i smanjuje upalne procese.

 Studije na miševima su pokazale da transfer mikrobiote sa mladih na stare miševe može poboljšati neurogenezu, funkciju barijere creva i čak produžiti životni vek.

Šta karakteriše mikrobiotu dugovečnih ljudi?

• Visoka raznovrsnost (diverzitet) – veći broj različitih vrsta povezan je sa boljom rezistencijom na bolesti.

• Dominacija antiinflamatornih bakterija – Faecalibacterium prausnitzii, Akkermansia, Lactobacillus.

• Smanjena zastupljenost patogenih i proinflamatornih sojeva – npr. Enterobacteriaceae.

• Efikasna fermentacija vlakana – sinteza kratkolančanih masnih kiselina (SCFA) koje hrane kolonocite i obnavljaju sluzokožu creva.

• Povezanost sa zdravom ishranom – dijeta bogata polifenolima, vlaknima, fermentisanim namirnicama i siromašna u ultra-prerađenoj hrani.

Mikrobiota, mozak i dugovečnost

Crevna mikrobiota učestvuje u produkciji neurotransmitera (GABA, serotonin, dopamin), moduliše stresnu reakciju preko ose crevo-mozak i učestvuje u sprečavanju neurodegenerativnih bolesti. Kod ljudi sa očuvanom kognitivnom funkcijom u dubokoj starosti, mikrobiota je pokazivala veću stabilnost i protivupalni profil.

Kako podržati “dugovečnu mikrobiotu”?

• Prebiotici – vlakna (inulin, pektin, beta-glukani) hrane korisne bakterije

• Fermentisana hrana – kefir, kimči, miso, surutka

• Polifenoli – iz maslinovog ulja, zelenog čaja, kakaa, bobičastog voća

• Izbegavanje nepotrebnih antibiotika i NSAID lekova

• Umerena fizička aktivnost – utiče pozitivno na raznovrsnost mikrobiote

• Redovan san i upravljanje stresom – jer mikrobiota reaguje na kortizol i promene u cirkadijalnom ritmu

• 
  

Crevna mikrobiota nije samo pasivni saputnik – ona je aktivni arhitekta naše dugovečnosti. Njeno očuvanje kroz pravilnu ishranu, životne navike i potencijalno ciljanu upotrebu probiotika/prebiotika može biti ključ ka vitalnosti u starosti i odlaganju hroničnih bolesti.